Dijalog kultura - 08.01.2012.

PROFESOR BOGOLJUB STANKOVIĆ. NAUČNA BIOGRAFIJA KOJA JE I SVEDOČANSTVO VREMENA.

Profesor i akademik Bogoljub Stanković jedan je od najzaslužnijih za razvoj matematičkih nauka na Univerzitetu u Novom Sadu. Njegovih šest decenija neprekidnog naučnog i pedagoškog rada, kao i stalno povezivanje sa savremenim svetskim tokovima, u temelju su Novosadske škole matematičke analize. Profesor Stanković uneo je modernu matematičku analizu u Srbiju. Matematička analiza je nauka o funkcijama, ona svoja izučavanja gradi u okviru skupova beskonačnih dimenzija, u okviru neprekidnih procesa koji se opisuju odgovarajućim funkcijama. Pre pola veka osnovao je matematički seminar koji i danas vodi. Na seminaru novosadski matematičari i multidisciplinarni timovi diskutuju i proveravaju teorijske postavke i ideje, i tako se stalno nadograđuju. Iz njega su ponikli mnogi vrsni matematičari čiji naučni doprinos takođe prevazilazi granice naše zemlje. Retko koji seminar u svetu je u tako dugom periodu ostao vitalan. Upravo jubilej seminara i njegova uspešnost koja se potvrdila kroz mnoge generacije matematičara jeste neposredan povod za ovu emisiju. Profesor Stanković rođen je 1924. godine u Botošu kod Zrenjanina. Studije matematike upisao je u Beogradu, neposredno posle Drugog svetskog rata 1945. godine. Diplomirao je 1949. godine i odmah je izabran za asistenta na Matematičkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti, gde je doktorirao 1954. godine. Iste godine osnovana je Katedra za matematiku u Novom Sadu i Stanković je postao jedan od prvih njenih nastavnika. Član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je veoma mlad, već sa 39 godina, 1963. godine. Za prvog predsednika Vojvođanske akademije nauka i umetnosti izabran je 1979. godine. NJegova naučna biografija ujedno je svedočanstvo vremena. „Mi, kada govorimo o matematici u Srbiji, počnemo od Mike Petrovića Alasa. On je ostvario svoju školu. Dugo u Srbiji, takoreći, nije bilo druge matematike sem Mikine škole. Ne mogu da kažem da nije bilo drugih značajnih matematičara, ali onaj koji je stvorio svoju školu to je bio Mika Petrović. Druga tako velika ličnost to je Jovan Karamata. I Jova je stvorio svoju školu. Ja sam, eto, jedan od njegovih poslednjih đaka. Počeo sam da radim doktorsku tezu kod Jovana Karamate. Onda je on otišao iz Jugoslavije. Imao je političkih poteškoća i otišao je u Ženevu. I onda je on meni predlagao da idem i branim doktorat u Ženevi… To je bilo 1952. godine, kada mi je on nudio da tako pokušamo. Međutim nisam dobio nikakvu stipendiju, a nisam mogao sam sebe da školujem… Onda su mi dodelili drugoga… Tako da ja sebe smatram, iako Karamata nije stvarno bio moj službeni mentor, da sam đak Karamatin i da sam jedan od poslednjih Karamatinih đaka“, priseća se profesor Stanković i dodaje: „Kada sam otišao prvi put u Pariz, a već objavio prvi rad, listao sam da vidim ko još to radi. Pokazalo se da to više niko ne radi, da je to matematika koja je preživela. Znao sam da, ako hoću da idem dalje, moram da iskočim iz onoga što se zove klasična matematika. Tako sam ušao u problematiku uopštenih funkcija. Zato mogu da kažem da sam nastavio Jovu Karamatu, ali u sasvim drugom viđenju matematike, u drugom obliku njenom… Matematika ima svoje tokove i ako hoćete da Vas cene, onda morate da se uklopite u te tokove. Ako ispadnete iz tih tokova, ne možete da doprinosite onim što će neko moći da koristi… Vi znate kako je bilo posle Drugog svetskog rata. Nismo dobijali časopise, a časopisi su ono preko čega uspostavljate kontakt sa tokovima matematike, tako je uostalom u svim naukama. Onda, prvo nisu stizali časopisi sa Zapada, onda je došao odnos sa Sovjetskim savezom, pa su i Rusi prekinuli sve. Tako, najednom se nađete – jeste, imate profesuru, imate mogućnosti da radite, ali nemate mogućnosti da pratite te tokove u matematici koji su se tada razvijali. Dolaskom u Pariz imao sam priliku da vidim šta je to što se radi i gde smo mi u tim tokovima, a drugo, u nastavi u kojoj sam tamo učestvovao, postoji velika tradicija i veliko znanje organizovanja nastave… “ Emisija je posvećena i životnom i naučnom putu profesora Bogoljuba Stankovića, kao i njegovom doprinostu razvoju nastave i aktuelnim naučnim radovima koje ostvaruje, a koji su visoko priznati u svetu.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević.

Muzički urednik: Predrag Jovanović.

Spiker: Miodrag Matović

Ton-majstorka: Marica Jung.

 

Podeli video sa prijateljima
Ocena 0.00
Broj slušanja: 438

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:

Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

RTV zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.

Molimo vas da prilikom ostavljanja komentara komentarišete temu emisije i da se uzdržite od iznošenja mišljenja i komentarisanja stvari koje nisu u vezi sa temom na koju se komentar odnosi.

Takođe napominjemo da vodite računa o pravopisnoj i gramatičkoj ispravnosti teksta prilikom ostavljanja komentara.

Komentare kojima nam skrećete pažnju na slovne greške i druge propuste ne objavljujemo, ali će biti prosleđeni uredniku i na tome se zahvaljujemo.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku i sugestije ne objavljujemo. Njih možete poslati na mejl budite.saradnik@rtv.rs.

Broj karaktera je ograničen na 2000.

Komentari napisani velikim slovima neće biti objavljeni.

Mišljenja iznesena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove RTV.

Zabranjeno je svako ponovno postavljanje ovog video materijala na druge sajtove.

Vaš komentar

Vaše ime


Vaša e-mail adresa


Vaš komentar
2000